Uticaj medija na savremeno društvo 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Visoka škola za menadžment i poslovne komuniokacije

Uvod
Razmišljajući o uticaju medija na društvo lako bismo mogli da shvatimo da nepostoji vremenska epoha u istoriji čovečanstva, koja nije sadržala pečat medija svoga vremena, ma koliko oni primitivni bili. Pirmitivnost se ovde ne može shvatiti kao zastrelost u samom smislu toga značenja, nego se ona mora razumeti sa današnjeg aspekta razvijenosti sredstava komunikacije od kojeg prvenstveno mediji zavise. Takođe se kao ideja javlja i teza da svako društveno uređenje zavisi od mediske kampanje sa kojom je propraćeno, jer su ustvari mediji i propaganda ono što održava dato društveno uređenje u životu, i daje mu vitalnost koja mu je potrebna za opstanak, napredak i razvoj. Kada bismo pokušali da zamislimo društvo bez uticaja medija jasno bismo uvideli da to društvo ne bi predstavljalo društvo u kome bi bilo moguće komuniciranje između vladajućih slojeva i podčinjenih slojeva, ili u današnjem uređenju između naroda i njegovih predstavnika koji se okupljaju u demokatskim ustanovama poput skupština, veća i senata. Da bismo lakše razumeli uticaj medija na društvo morali bi kroz istoriju da proučimo same mediske oblike koji su se javljali, i način na koji su oni uticali na društvo. S obzirom na to da se društvo kao organizovana forma javlja sa nastankom faraonske države u drevnom Egiptu bilo bi lepo da to predstavlja polaznu stanicu našeg posmatranja uticaja medija na društvo. Iz raloga prezentovanja same poente, izlaganje u seminarskom radu biće potkrepljeno sa priličnim brojem istoriskih informacija koje su od krucijalnog značaja za razumevanje materije, a moj zadatak će biti da vam prezentujem moje viđenje teme koju želim da obradim, a što u najbolju ruku jeste zadatak jednog budućeg medijskog menadžera.
Začetci medijskog uticaja na društvo
Prve države javljaju se na Bliskom istoku i one predstavljaju prva organizovana društva u kompletnoj istoriji čovečanstva. Veoma je zanimljivo da je i u tim prvobitnim društvima bio veoma vidan uticaj medija, koji su bili organizovani na veoma interesantan način. Prva oraganizovana društva bili su gradovi-države u starome Vavilonu. Prvenstveni problem zbog kog su se u to vreme morali organizovati primitivni oblici medija bio je vezan za ideju: ko je ustvari trenutnom vladocu dao moć i pravo da upravlja podčinjenima. Iz tog razloga na samome dvoru postojala je institucija neke vrste državnog sekretara, koji je nosio naziv Džati, a njegova ovalšćenja su u velikoj meri bila sličan današnjem menadžeru za odnose sa javnošću. Sam razlog zašto su se određne grupe ljudi ujedinjavale u organizovana društva – države bio je taj što samostalno nisu mogli da pobede prirodu koja ih je okruživala, a od koje je njihov život u velikoj meri zavisio. Zbog izlivanja velikih rečnih tokova bilo je potrebno da se izgrade irigacioni sistemi, koji bi štitili od poplava i obezbeđivali plodno zemljište za uzgoj žitaričnih kultura. Za izvođenje takvih složenih građevinskih radova bila je potrebna velika količina radne sage, i dobra organizacija, što je postignuto stvaranjem države. Narodu je bilo potrebno objasniti iz kojih razloga je vladar bio baš ta osoba koja je sedela na predstolu, kojoj su svi morali biti potčinjeni, i koja je mogla da odlučujue o njihovim životima, smrti i imovini, bez preispitivanja njegove odluke. Tu je na scenu stupao Džati koje je između ostalog bio nadležan da nadgleda radove na irigacionim sistemima i koji je bio zadužen da narodnu objasni kako je njihov vladar baš taj koji treba da valada njima, i da mu je to pravo dao upravo vrhovni bog na osnovu njegovih kvaliteta koji su sastavni deo njegove tradicije, koja je njegovim rođenjem, kao prvorođenčeta vladara prenesena i na njega. Danas bi to predstavljalo veoma veliki problem nekome ko bi morao da plasira takvu inforamciju preko medija u javnost iz prostog razloga što je narod na višem stepenu razvoja svesti nego u tim starim vremenima. Pitanje koje se ovde može postaviti moglo bi da glasi: A kako je Džati komunicirao sa podanicima, jer je to sama suština medija da se informacije prenesu do širokih narodnih masa.U to vreme je u starim državamo postojao veoma razvijen činiovničiki sistem, izuzetno dobro organizovan, a koji je zajedno sa Džatijem, predstavljao zaštitni omotač oko vladara koji se nije pojavljivao u javnosti, i nije dolazio u nikakve oblike kontakt sa svojim podanicima. Tu je Džati imao voma važnu ulogu prenošenja informacija od vladara do podanika, i predstavljao je određeni vid primitivnih medija. Iz ovoga možemo lako ustanoviti da je njegov uticaj na društvo, kao glavnog nosioca medija u njemu , bio je voma veliki, i toliko specifičan da je od njega ustvari bio zavisan opstanak kompletnog društva, Neretko se dešavlao da Džatiji toliko ojačaju, zbog njihovog kontakta sa podanicima kod kojih su stekli određene simpatije, da budu postavljeni za nove vladare posle smrti starih. Isti sistem je postojao i u Starom Egiptu, a ime same fukcije je bilo isto - Džati. Za razliku od Vavilonske države ovu funkciju je u Egiptu mogla da obavlja i žena, što nije bio redak slučaj. Čak je čuvena egipatska kraljica Kleopatra svoju karijeru počela kao Džati, svoga muža, posle čije je smrti nasledila carstvo i bila veoma popularna kod svojih podčinjenih, što joj je omogućilo da svoijm umećem još malo odgodi propast Egipatskog društva, pod rimskim naletom osvajanja.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]